Библия, в҃ маккавей́скаѧ, Глава 4. is available here: https://www.bible.promo/chapters.php?id=11211&pid=70&tid=2&bid=85
Holy Bible project logo icon
FREE OFF-line Bible for Android Get Bible on Google Play QR Code Android Bible

Holy Bible
for Android

is a powerful Bible Reader which has possibility to download different versions of Bible to your Android device.

Bible Verses
for Android

Bible verses includes the best bible quotes in more than 35 languages

Pear Bible KJV
for Android

is an amazing mobile version of King James Bible that will help you to read this excellent book in any place you want.

Pear Bible BBE
for Android

is an amazing mobile version of Bible in Basic English that will help you to read this excellent book in any place you want.

Pear Bible ASV
for Android

is an amazing mobile version of American Standard Version Bible that will help you to read this excellent book in any place you want.

BIBLE VERSIONS / Библия / Новый Завет / в҃ маккавей́скаѧ

Библия - Церковнославянская

а҃ маккавей́скаѧ в҃ маккавей́скаѧ г҃ маккавей́скаѧ

Глава 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

1 Предрѣче́нный же сі́мѡнъ, и҆́же ѡ҆ сре́бреницѣхъ и҆ ѻ҆те́чествѣ доноси́тель сотвори́сѧ, ѕлосло́вѧше ѻ҆иі́ю, а҆́кибы то́й и҆лїодѡ́ра и҆ поѡщрѧ́лъ къ си҄мъ и ѕло́бъ содѣ́телб бы́лъ.

2 И҆ благодѣ́телѧ гра́дѹ и҆ защи́тника свои́хъ люді́й и҆ ревни́телѧ зако́нѡвъ (бж҃їихъ) дерза́ше нарица́ти навѣ́тникомъ веще́й.

3 Враждѣ́ же въ толи́ко происходѧ́щей, ѩ҆́кѡ чрез̾ нѣ́коего ѿ дрѹгѡ́въ сі́мѡновыхъ и҆ ѹ҆бї҄йства соверша́хѹсѧ,

4 созерца́ѧ ѻ҆ні́а лю́тость прѣ́нїѧ, и҆ а҆поллѡ́нїа неи́стовствовати, ѩ҆́кѡ кїлисѷрі́и и҆ фїнїкі́и воево́дѹ, ѹ҆множа́юща ѕло́бѹ сі́мѡновѹ, ко царю̀ ѿи́де,

5 не быва́ѧй гра́жданъ клеветни́къ, но по́льзѹ во ѻ҆́бществѣ и҆ на є҆ди́нѣ всемѹ̀ мно́жествѹ промышлѧ́ѧ:

6 ви́дѧше бо, ѩ҆́кѡ без̾ царе́ва про́мысла не мо́щно полѹчи́ти ми́ра ктомѹ̀ веще́мъ, и҆ ѩ҆́кѡ сі́мѡнъ не ѿста́витъ бѹ́йства.

7 Ѡ҆ста́вльшѹ же житїѐ селе́ѵкѹ и҆ прїе́мшѹ ца́рство а҆нтїо́хѹ, и҆́же нарица́шесѧ є҆пїфа́нъ, жела́ше ї҆асѡ́нъ бра́тъ ѻ҆ні́инъ а҆рхїере́йства,

8 вни́де ко царю̀, ѡ҆бѣщава́ѧ є҆мѹ̀ сребра̀ тала҄нтъ три́ста шестьдесѧ́тъ и҆ ѿ прихо́дѡвъ нѣ́кїихъ и҆ны́хъ тала҄нтъ ѻ҆́смьдесѧтъ.

9 Къ си҄мъ же ѡ҆бѣщава́ше и҆ и҆ны́хъ написа́ти сто̀ пѧтьдесѧ́тъ, а҆́ще пода́стсѧ вла́стїю є҆гѡ̀ ѹ҆чи́лище ю҆́ныхъ є҆мѹ̀ поста́вити и сѹ́щихъ во ї҆ер҇ли́мѣ а҆нтїохі́анами писа́ти.

10 Соизво́лившѹ же царю̀, и҆ нача́лство ѡ҆держа́въ, а҆́бїе на ѩ҆зы́ческїй ѡ҆бы́чай є҆диноплемє́нныѧ своѧ҄ преводи́ти нача̀.

11 И҆ ѹ҆ста́влєннаѧ ї҆ѹде́ѡмъ человѣколю҄бїѧ ца҄рскаѧ чрез̾ ї҆ѡанна ѻ҆тца̀ є҆ѵполе́ма, и҆́же бѧ́ше посло́мъ ѡ҆ дрѹ́жбѣ и҆ споборе́нїи къ ри́млѧнѡмъ, ѿри́нѹ: и҆ закѡ́нныѧ ѹ҆́бѡ гражда҄нскїѧ разорѧ́ѧ ѹ҆ста́вы, беззакѡ́нныѧ ѡ҆бы҄чаи нововвожда́ше.

12 Тща́телнѣ бо под̾ са́мымъ краегра́дїемъ ѹ҆чи́лище поста́ви, и҆ и҆зрѧ́днѣйшихъ ю҆́ношъ покори́въ, под̾ пета́съ ввожда́ше.

13 И҆ си́це бѣ̀ ѹ҆се́рдїе нѣ́кое ко є҆́ллинствѹ и҆ ѹ҆спѣ́хъ ѩ҆зы́ческагѡ жи́телства, ра́ди безмѣ́рнагѡ, нечести́вагѡ, а҆ не а҆рхїере́а ї҆асѡ́на, беззако́нїѧ.

14 ѩ҆́кѡ не ктомѹ̀ ѡ҆ слѹ́жбахъ ѻ҆лта́рныхъ ѹ҆се́рдни бѧ́хѹ жерцы̀, но хра́мъ ѹ҆́бѡ презира́юще и҆ ѡ҆ же́ртвахъ нерадѧ́ще, тща́хѹсѧ прича҄стницы бы́ти пале́стрѣ беззако́ннагѡ преда́нїѧ, по произзыва́нїи и҆гра́лищнагѡ крѹ́га.

15 И҆ ѻ҆те́чєскїѧ ѹ҆́бѡ чє́сти ни во что́же вмѣнѧ́хѹ, є҆́ллинскїѧ же сла҄вы предѡ́бры бы́ти мнѧ́хѹ:

16 и҆́хже ра́ди ѡ҆б̾ѧ́тъ ѧ҆̀ лю́тое ѡ҆бстоѧ́нїе, и҆ ѡ҆ и҆́хже ревнова́хѹ наставле́нїихъ, и҆ весьма̀ и҆̀мъ хотѧ̀хѹ ѹ҆подо́битисѧ си́хъ врагѡ́въ и҆ мѹчи́телей и҆мѣ́ѧхѹ.

17 Нечествовати бо въ бж҇твенныхъ зао́нѣхъ неѹдо́бь: но сїѧ҄ послѣ́дѹющее вре́мѧ и҆звѣсти́тъ.

18 Бы́вшѹ же пѧтолѣ́тномѹ три́знищѹ въ тѵ́рѣ и҆ царю̀ сѹ́щѹ та́мѡ,

19 посла̀ ї҆асѡ́нъ стѹ́дныхъ смотри́телей и҆з̾ ї҆ер҇ли́ма а҆нтїохі́аны сѹ́щыѧ, несѹ́щыѧ сребра̀ дїдра́хмъ три́ста въ же́ртвѹ и҆раклі́евѹ, ѡ҆ и҆́хже и҆ молѧ́хѹ прине́сшїи, да не ѹ҆потреблѧ́ютъ въ же́ртвѹ, ѩ҆́кѡ не досто́итъ, но во и҆ны҄ѧ росхо́ды и҆̀хъ ѿложи́ти.

20 Посла̀ ѹ҆̀бо сїѧ҄ ра́ди посла́вшагѡ въ же́ртвѹ и҆раклі́евѹ, ра́ди же прине́сшихъ на строе́нїе кораблеце́й тривесе́лныхъ.

21 По́сланѹ же бы́вшѹ во є҆гѵ́петъ а҆поллѡ́нїю сы́нѹ менесте́овѹ ко птоломе́ю фїломе́терѹ царю̀, торжества̀ ра́ди воспрїѧ́тїѧ престо́ла, возмнѣ́въ а҆нтїо́хъ чѹ́жда є҆го̀ бы́ти свои́хъ веще́й, ѡ҆ свое́мъ без̾ѡпа́сствѣ печа́шесѧ: тогѡ̀ ра́ди во ї҆ѻппі́ю прише́дъ, дости́же во ї҆ер҇ли́мъ.

22 Великолѣ́пнѡ же ѿ ї҆асѡ́на и҆ гра́да прїѧ́тъ, со свѣщьмѝ свѣ́тлыми и҆ хвала́ми вни́де: та́же си́це въ фїнїкі́ю съ во́инствомъпо́йде.

23 По трелѣ́тнѣмъ же вре́мени посла̀ ї҆асѡ́нъ менела́а бра́та предрѣче́ннагѡ сі́мѡна несѹ́ща царю̀ сре́бреники и҆ ѡ҆ ве́щехъ нѹ́жныхъ представле́нїе соверши́ти и҆мѹ́щаго.

24 Ѻ҆́нъ же предста́въ царю̀ и҆ возвели́чивъ є҆го̀ въ лицѐ вла́сти ра́ди, на себѐ восто́рже а҆рхїере́йство, положи́въ свы́ше ї҆асѡ́на тала҄нтъ сребра̀ три́ста.

25 Прїе́мь же ѿ царѧ̀ повелѣ҄нїѧ прїи́де, ничто́же ѹ҆́бѡ носѧ̀ досто́йно а҆рхїере́йства, ѩ҆́рость же же́стокагѡ мѹчи́телѧ и ѕвѣ́рѧ лю́тагѡ гнѣ́въ и҆мѣ́ѧ.

26 И҆ ї҆асѡ́нъ ѹ҆́бѡ, и҆́же своего̀ бра́та ко́знїю ѹ҆ловѝ, са́мъ ко́знїю ѹ҆ловле́нъ ѿ и҆на́гѡ, бѣгле́цъ во а҆мані́тскѹю странѹ̀ и҆згна́нъ бы́сть.

27 Менела́й же нача́лство ѹ҆́бѡ ѡ҆держа̀, ѡ҆ сре́брениѣхъ же царе́ви ѡ҆бѣща́нныхъ ничто́же радѧ́ше:

28 творѧ́щѹ же и҆стѧза́нїе сѡстра́тѹ краегра́дїѧ є҆па́рхѹ, къ семѹ́ бо надлежа́ще да́ней дѣ́ло, тоѧ̀ ра́ди вины̀ ѻ҆́ба ко царю̀ при́звани.

29 И҆ менела́й ѹ҆́бѡ ѡ҆ста́ви а҆рхїере́йства прее́мника лѷсїма́ха бра́та своего̀, сѡстра́тъ же крати́та, и҆́же бѣ̀ над̾ кѵ҄прѧны.

30 И҆ є҆гда̀ сїѧ҄ дѣ́ѧхѹсѧ, слѹчи́сѧ та́рсѧнѡмъ и҆ малѡ́тѡмъ крамолѹ̀ воздви́гнѹти, сегѡ̀ ра́ди, ѩ҆́кѡ а҆нтїохі́дѣ нало́жницѣ царе́вѣ въ да́ръ ѿда́ни бы́ша.

31 Ско́рѡ ѹ҆̀бо ца́рь прїи́де ѹ҆кроти́ти ве́щы, ѡ҆ста́вѧ намѣ́стника а҆ндроні́ка є҆ди́наго ѿ кнѧзе́й свои́хъ.

32 Возмнѣ́въ же менела́й воспрїѧ́ти себѣ̀ вре́мѧ благополѹ́чно, златы҄ѧ иѣ҄кїѧ сосѹ́ды ѿ це́ркве ѹ҆кра́дъ дарова̀ а҆ндроні́кѹ и҆ и҆́на продадѐ въ тѵ́ръ и҆ во ѡ҆крє́стныѧ гра́ды.

33 ѩ҆̀же ѩ҆́внѡ позна́въ ѻ҆ні́а, ѡ҆блича́ше є҆го̀, ѿше́дъ въ мѣ́сто без̾ѡпа́сное, въ дафнїю бли́з̾ а҆нтїохі́и лежа́щѹю.

34 Ѿтѹ́дѹ менела́й взе́мъ на є҆ди́нѣ а҆ндроні́ка, молѧ́ше да ѹ҆бїе́тъ ѻ҆ні́ю. Ѻ҆́нъ же прише́дъ ко ѻ҆ні́и, и҆ ѹ҆вѣща́въ ле́стїю, и҆ десни́цѹ съ клѧ́твою да́въ, а҆́ще и҆ въ подозрѣ́нїи бѣ̀, ѹ҆совѣ́това и҆з̾ без̾ѡпа́снагѡ мѣ́ста и҆зы́ти, є҆го́же и҆ а҆́бїе заключи́въ ѹ҆бѝ, не ѹ҆стыдѣ́всѧ пра́вды.

35 Сеѧ́ же ра́ди вины̀ не то́кмѡ ї҆ѹде́є, но мно́зи и҆ ѿ и҆ны́хъ ѩ҆зы́кѡвъ иегодова́хѹ и҆ скорбѧ́хѹ ѡ҆ непра́ведньмъ мѹ́жа ѹ҆бі́йствѣ.

36 Возвратившѹсѧ же царю̀ ѿ кїлїкі́йскихъ мѣ́стъ, сѹ́щїи во гра́дѣ ї҆ѹде́є пристѹпи́ша просѧ́ще (сѹда̀) кѹ́пнѡ съ ненави́дѧщими беззакѡ́нїѧ є҆́ллинами ѡ҆ безви́ннѣмъ ѹ҆бі́йствѣ ѻ҆ні́инѣ.

37 Ѡ҆скорби́всѧ ѹ҆̀бо дѹше́ю а҆нтїо́хъ (ѻ҆ні́и ра́ди) и҆ преклони́въ на ми́лость, и҆ сле́зы и҆злїѧ́въ ѡ҆ цѣломѹ́дрїи сконча́вшагѡсѧ и҆ ѡ҆ мно́зѣмъ благонра́вїи

38 и҆ раз̾ѧри́всѧ дѹше́ю, а҆́бїе со а҆ндроні́ка порфѵ́рѹ совле́къ и҆ ѻ҆дє́жды ѡ҆бодра́въ, по всемѹ̀ гра́дѹ повелѣ́въ ѡ҆бводи́ти, на то́мже мѣ́стѣ, и҆дѣ́же ѻ҆ні́ю нечести́вѡ ѹ҆бѝ, та́мѡ ѹ҆бі́йцѹ погѹбѝ, гд҇ѹ досто́йнѹю є҆мѹ̀ ка́знь воздаю́щѹ.

39 Е҆гда́ же мнѡ́га свѧщеннограби́тєлства во гра́дѣ содѣ҄лана бы́ша ѿ лѷсїма́ха со менела́евымъ совѣ́томъ, и҆ и҆зы́де вѣ́сть внѣ̀, собра́сѧ мно́жество на лѷсїма́ха, мнѡ́гимъ ѹ҆жѐ златы҄мъ сосѹ́дѡмъ и҆знесє́нымъ бы́вшымъ.

40 Наро́дѡмъ же востаю́щымъ и҆ гнѣ́ва и҆спо́лнєннымъ, воѡрѹжи́въ лѷсїма́хъ трѝ ты́сѧщы, нача̀ беззако́нными рѹка́ми ѡ҆би́дѣти, предводи́телствѹющѹ нѣ́коемѹ мѹчи́телю престарѣ́вшѹсѧ во́зрастомъ, па́че же безѹ́мїемъ.

41 Ѹ҆разѹмѣ́вше же и҆ ѹ҆си́лїе лѷсїмахово, и҆ні́и ка́менїе, и҆ні́и дрекѡ́лїѧ тѡ́лстаѧ восхи́тиша, нѣ́цыи же бли́з̾ лежа́щїй пра́хъ взе́мше, на сѹ́щихъ ѡ҆́крестъ лѷсїма́ха мета́ша.

42 Сеѧ̀ ра́ди вины̀ мно́гихъ ѹ҆́бѡ ѿ ни́хъ ѹ҆ѧзви́ша, нѣ́кщхъ же и҆ низложи́ша, всѣ́хъ же въ бѣ́гъ ѡ҆брати́ша: самаго́ же свѧщеннограби́телѧ при сокро́вищнѣмъ храни́лищи ѹ҆би́ша.

43 Ѡ҆ си́хъ же сѹ́дъ на менела́а настоѧ́ше.

44 Е҆гда́ же прїи́де ца́рь въ тѵ́ръ, къ немѹ̀ сѹде́бное дѣ́ло принесо́ша по́сланнїи трѝ мѹ҄жа ѿ старѣ́йшинъ.

45 И҆ ѹ҆жѐ премога́емь менела́й ѡ҆бѣща̀ птоломе́ю сы́нѹ дорѷме́новѹ мнѡ́ги сре́бреники да́ти на ѹ҆толе́нїе царѧ̀.

46 Поѧ́тъ ѹ҆̀бо ѡ҆со́бь птоломе́й въ нѣ́кїй притво́ръ а҆́ки прохлажда́юшасѧ царѧ̀, превратѝ,

47 и҆ всеѧ̀ ѹ҆́бѡ ѕло́бы вино́внаго менела́а свободѝ ѿ вины̀, а҆ бѣ́дныхъ, и҆̀же а҆́ще бы и҆ пред̾ скѵ҄ѳы глаго́лали, ѿпѹще́ни бы́ли бы́ша неѡсѹжде́ни, си́хъ на сме́рть ѡ҆сѹдѝ.

48 Ско́рѡ ѹ҆̀бо непра́веднѹ ка́знь претерпѣ́ша и҆̀же ѡ҆ гра́дѣ и҆ лю́дехъ и҆ ѡ҆ свѧще́нныхъ сосѹ́дѣхъ доноси́вшїи.

49 Сеѧ̀ ра́ди вины̀ и҆ тѵ́рѧне, вознегодова́вще ѡ҆ беззако́нїи, на погребе́нїе и҆́хъ ще́дрѡ препода́ша.

50 Менела́й же ра́ди лихои́мства ѡ҆блада́ющихъ пребыва́ше во вла́сти, возраста́ющь ѕло́бою, вели́кїй гра́жданѡмъ навѣ́тникъсотвори́всѧ.

<< ← Prev Top Next → >>